Pitanje "Koliko uložiti za osiguranje tiketa?" traži račun osiguranja. Kad tiketu fali još jedan par, igrač bira između čekanja celog dobitka i zaključavanja jednog dela. Osiguranje opklade je način da se to uradi sopstvenim ulogom na suprotan ishod, bez oslanjanja na ponudu kladionice. Ovaj pregled objašnjava kako se osiguranje računa, kada ima smisla i kako se ista logika koristi u metodi poznatoj kao matched betting.
Osiguranje tiketa pred kraj obično se radi uživo, dok se poslednji par još igra. Kvote uživo se menjaju iz minuta u minut, pa se iznos osiguranja računa iznova pre svake uplate. Kasno osiguranje traži manji ulog kada je tiket blizu prolaza, jer je kvota na suprotan ishod visoka, ali tada i štiti od najmanjeg rizika. Mnoge kladionice nude i cash out, raniju isplatu tiketa po ceni koju same postave; ta cena obično uključuje maržu, pa je često niža od vrednosti sopstvenog osiguranja.
Koliko uložiti za osiguranje tiketa određuje iznos koji igrač hoće da zaključa. Za isti iznos na oba ishoda ulog na suprotan ishod računa se kao moguća isplata tiketa podeljena kvotom na suprotan ishod. Primer: tiket sa mogućom isplatom od deset hiljada dinara čeka poslednji par, a kvota na suprotan ishod je 2,50. Četiri hiljade dinara na suprotan ishod vraćaju deset hiljada ako tiket padne, a ako prođe, od deset hiljada se oduzimaju četiri hiljade uloga. Oba puta ostaje šest hiljada pre poreza, minus prvobitni ulog tiketa.
Kao navika samo umanjuje prosečan povraćaj. Ako igrač iznos ne bi uložio na suprotan ishod i bez tiketa, osiguranje je plaćanje za mir, uz maržu.
Kada je tiket postao velik u odnosu na mesečni budžet. Odluka se donosi po budžetu i planu, a ne po osećaju u poslednjim minutima.
Koliki deo mogućeg dobitka želi da zaključa. Od tog iznosa zavisi ulog na suprotan ishod, pa se cilj postavlja pre bilo kakvog računa.
Iznos koji ostaje na oba ishoda računa se pre poreza, pa se neto rezultat proverava za svaki ishod posebno pre uplate osiguranja.