Питање "Колико уложити за осигурање тикета?" тражи рачун осигурања. Кад тикету фали још један пар, играч бира између чекања целог добитка и закључавања једног дела. Осигурање опкладе је начин да се то уради сопственим улогом на супротан исход, без ослањања на понуду кладионице. Овај преглед објашњава како се осигурање рачуна, када има смисла и како се иста логика користи у методи познатој као matched betting.
Осигурање тикета пред крај обично се ради уживо, док се последњи пар још игра. Квоте уживо се мењају из минута у минут, па се износ осигурања рачуна изнова пре сваке уплате. Касно осигурање тражи мањи улог када је тикет близу пролаза, јер је квота на супротан исход висока, али тада и штити од најмањег ризика. Многе кладионице нуде и cash out, ранију исплату тикета по цени коју саме поставе; та цена обично укључује маржу, па је често нижа од вредности сопственог осигурања.
Колико уложити за осигурање тикета одређује износ који играч хоће да закључа. За исти износ на оба исхода улог на супротан исход рачуна се као могућа исплата тикета подељена квотом на супротан исход. Пример: тикет са могућом исплатом од десет хиљада динара чека последњи пар, а квота на супротан исход је 2,50. Четири хиљаде динара на супротан исход враћају десет хиљада ако тикет падне, а ако прође, од десет хиљада се одузимају четири хиљаде улога. Оба пута остаје шест хиљада пре пореза, минус првобитни улог тикета.
Као навика само умањује просечан повраћај. Ако играч износ не би уложио на супротан исход и без тикета, осигурање је плаћање за мир, уз маржу.
Када је тикет постао велик у односу на месечни буџет. Одлука се доноси по буџету и плану, а не по осећају у последњим минутима.
Колики део могућег добитка жели да закључа. Од тог износа зависи улог на супротан исход, па се циљ поставља пре било каквог рачуна.
Износ који остаје на оба исхода рачуна се пре пореза, па се нето резултат проверава за сваки исход посебно пре уплате осигурања.